Деценије историје моторне штампе биле су безуспешне. Кажем то, брзо, након што сам прочитао проблематичан пост који је Хавијер Молто написао у км77. Појава „нових технологија” поново, као да је у питању нова тема, извлачи на видело однос између оних који праве потрошачке производе (у овом случају аутомобиле) и оних који о њима пишу.
Цела ствар се може сажети у једно једино питање: коме је коме потребан?
Да ли је блоговима о моторима потребна посебна пажња произвођача? Колико ја знам, бум блогова о аутомобилима који се догодио последњих година догодио се под небрижним (чак и презривим) погледом аутомобилске индустрије. До данас „информативне“ акције усмерене на штампану моторну штампу и даље немају никакве везе са малобројним активностима које су спроведене за оне који пишу искључиво на интернету. А да не говоримо о рекламним кампањама оба медија.
Да ли су произвођачима за нешто потребни блогови о моторима? Могли бисмо претпоставити да није, с обзиром на то да их мало занимају иако су скоро постали куга. Чак и тако, могло би бити интересантно спровести експеримент: користећи предности (не)постојећих „добрих вибрација“ на Хиспаниц аутомобилистичком блогу, било би ствар да се сви сложимо и не пишемо уопште ништа о одређеном модел који ће ускоро бити пуштен или још боље, уопште не помињте одређени бренд.
Да ли би нас брендови казнили? Шта? Уклањање реклама? Каква реклама? Ускраћивање тестирања возила? Која тест возила? Спречавате нас да присуствујемо конференцијама за штампу? Какве конференције за штампу?
Произвођачи инсистирају на томе да нас натерају да верујемо да нам чине услугу тако што нам пружају информације о својим производима, али у ствари оно што они покушавају да ураде је да искористе ситуацију како би добили мноштво бесплатних рекламних постова. Прави рудник злата, сада када смо у мршавим временима, а смањење буџета је ред дана.
Од нас очекују да са великом помпом најављујемо појаву било каквог рестилизовања, продају било које посебне серије, најмању промену мотора,... али их љути што помињемо опозива.
Нервирају се што им критикујемо цене, али им се допада што постављамо снимак најновије телевизијске рекламе коју њихови стручњаци интарзија. Они су већ схватили да што више ствари, то је више могућности за кружење интернетом (интернет је оно што има...који је и даље прави одраз друштва). А та срања су коштала хиљаде евра и морају се амортизовати тако што ће оглас доспети до највећег броја гледалаца, осим што ће утицати на малопродајну цену рекламираног модела.
Не говоримо о нечем новом, али то је појачано снагом интернета. То је битка коју деценијама води светска аутомобилска штампа. Брендови се увреде када прочитају нешто што им се не свиђа. И не устручавају се да прете мерама притиска.
Сјећам се једног од најозлоглашенијих случајева у аутомобилској штампи у Шпанији: покренуо га је славни Артуро де Андрес у упоредном тесту између Пеугеота 205 ГТИ, Ренаулт Цлио 16В и Форд Фиеста Турбо објављеног у часопису Аутомобиле на почетком 90-их.
Став неслагања је формулисан у следећим терминима: „Што се тиче Фиесте Турбо, мора се јасно рећи да је то аутомобил који се не може представити, у смислу оквира, за време које траје; чак бисмо рекли да лако може бити опасно. Данас није уобичајено да се ово каже за аутомобил и жао нам је, али то је једноставно тако." (Можете прочитати цео тест).
Очекивано, Форд Шпанија је викнуо до неба, запретио да ће повући рекламу и да више неће одустати од тестирања возила. Дошло је до великог комешања (шпански часописи су добијали – и добијали – највећи део свог прихода од реклама, а не од цене по копији коју су плаћали читаоци), али је на крају Форд морао да дође себи: било је боље да причају о њиховим аутомобилима (чак и ако је било погрешно) него да нестану са страница часописа.
Овакве чињенице су одавно требале да реше ствар, али брендови су и даље решени да желе да узму за руку оне који пишу о својим аутомобилима, на штету купца који је, заправо, онај који има последње реч (написана, потписана и оверена добрим снопом новчаница).
Произвођачи настављају да бркају оглашавање са информацијама, а веровали или не, многи блогери о аутомобилизму такође раде. Али оно што ме највише боли је то најстарији у месту они и даље дозвољавају да буду преварени и на крају постављају себи, изнова и изнова, иста питања, игноришући оно основно: За кога пишу: за своје читаоце, чак и ако то раде бесплатно, или за новинаре великих и богатих мултинационалних компанија?
Занимљива рефлексија која је заиста "померила под" и мислим да више од једног...
Мислим да пишемо о аутомобилима из задовољства да пишемо о нечему што нам се свиђа. До овде, док блогови не почну да се посматрају као професионална делатност са бољим приходима. Из истог разлога, ми смо на пола пута између почетка да нас брендови цене као специјализовани медиј, а не као начин да се прође време или хоби; Проблем је што НАМ ЈЕ ДУГО ТРЕБАЛО да направимо искорак са те „средње тачке“, да наша препозната активност усред аутомобилизма, углавном у блоговима на шпанском, јер саксонски блогови, ЊИХ ДА, сматрају их и осим што пишу за нешто што им се свиђа, то раде професионално.
И да, постоји страх код појединих блогера (звезданих малих звезда) да ће их брендови бацити на глуве уши да без икаквих речи причају о малобројним моделима које имамо, или већ имају да нисам ни дотакао ниједан од њих и Мислим да не дирам, да тестирам. Графички медији неће престати да имају своје преференцијално место када су у питању тестови, бојим се да још много година, чак и ако буде конфронтација попут ове коју описујете: боље је расправљати се са часописом Аутомобиле него са блогом моторккк.цом...
Што се тиче бесплатног публицитета који ми дајемо, нажалост тако је, али хоћемо ли им наплатити писање о овом или оном ауту? Нећемо им наплаћивати нити би они нама платили. Брендовима је мало, врло мало стало да ли блогови о моторима постоје или не, све док настављамо да их прикривено оглашавамо бесплатно и док настављамо да се боримо између себе око тако малог парчета торте као што је „лепа“ блогосфера на шпанском са толико надобудних који пишу о аутомобилима као да пишу на поштанским маркама или као да пишу за 15-годишњаке. како желите да они (нас) буду схваћени озбиљније?
поздрави